Lagune u gradu soli

Тузлаци се поносе што једини на свету имају плажу и језера у центру, а за деценију и по овај јединствени комплекс посетило више од четири милиона људи…

Тузла. – Кад намерника пут нанесе у босански град Тузлу, одвајкада по соли чувену, изненади га прича коју чује овде о тузланском туризму, као и призор из центра ове вароши, коју насељава око 120.000 људи. Ту, код зграда, паркова и улица неколико је пространих језера, чак и мањи водопади. Привлачна и веома посећена купалишта у дане летње жеге. С водом пријатном за купање, а сланом, као у мору. Право место за уживање, мерак, што кажу домаћини.

• 
• 
• 
• 
• 
• 

• 
• 
• 
• 
• 
• 

Тузлаци се поносе што једини на свету имају слана језера у центру града. Зову их они сланим лагунама, чешће Панонским језерима, јер је цео овај крај на ободу некадашњег Панонског мора. Али она нису дело природе, већ саграђена упорношћу оних што воде град почетком овог миленијума.

Као на Јадрану

Ових дана у групи новинара из Србије и Хрватске посетили смо Тузлу и њена језера, окупали се у њима. Цео комплекс је пун купача, вода чиста, млака, а нешто сланија него у Јадрану, пливање је с толиком сољу олакшано. Видели смо и друге знаменитости града, а домаћин нам је био др Един Јахић, директор Туристичке заједнице Тузла. Он нам је говорио о дугој историји града соли кога су Римљани звали Салинес, у време Словена име насеља је био Соли, да би потом у доба Османлија настало садашње име (туз на турском значи со).

Многи ће вам овде рећи да је актуелни градоначелник Тузле Јасмин Имамовић, писац и правник, најзаслужнији што град има ова слана језера. Јасмин је пуних 18 година, већ пети мандат, у челној градској фотељи. Причао нам је он како су ушли у тај неизвесни пројекат.

– Град се тада слегао од вађења соли, грађевине су тонуле, некаква мутна вода текла и блокирала саобраћајнице, реметила рад семафора… Хајде да ископамо рупу у центру, као посуду, да воду прихватамо. Ту да постане слано језеро, зашто да не и плажа у центру града. Решио сам најгоре место да претворимо у најбоље. Прво су људи рекли да је то будалаштина, равно чуду. Било је сумњичавих, чак и отпора првих сарадника. Ја гинем ако буде промашаја, рекао сам, обећавши тада да ће настати рекреативни комплекс сланих лагуна на 22.000 квадрата – сећа се градоначелник.

Улагањем из градског буџета направљено је и 2003. отворено прво слано језеро. Могло се то захваљујући наслагама камене соли испод Тузле, које су  остале прадавним повлачењем Панонског мора. Слана вода богата минералима уз помоћ стручњака је извучена на површину, сланим бунарима се црпи испод земље. У језерима она непрестано кружи, пролази кроз постројење, прати се салинитет, пречишћава пешчаним филтерима. Та вода је, кажу, хигијенски изнад стандарда ”плаве заставе” за плаже.

Скептици су код првог језера заћутали, а грађани се радовали, на отварање је дошло 25.000 Тузлака. И тако, корак по корак, настала су још два пространа слана језера, па ”Слани слапови” са пет каскада (корисни за реуму и инхалације) и низ пратећих садржаја: базен за школу пливања, водени тобогани, археолошки парк. Најскупља дневна улазница је 2,5 евра, а пензионери плаћају годишњу само 17 евра.

– Грађанима Тузле прија да дођу овде и освеже се, туристима такође. Суседи из Србије и Хрватске масовно долазе. За деценију и по овај комплекс је посетило преко четири милиона људи. А тиме смо препородили и цео град: решили проблем редукција пијаће воде, уредили градске тргове, развили хотелијерство и приватни смештај – сумира градоначелник. Рекреативни комплекс овенчан је 2012. највишим признањем Светске туристичке организације.

Свему погодује напредак аеродрома Дубраве код Тузле с јефтиним летовима ка Европи. То је државни аеродром у коме услуге превоза обавља нискобуџетни ”Виз ер” уз лоу-кост летове. Зато у Тузлу дођу и гости из Немачке, Шведске, Швајцарске, Холандије, није им скуп ни превоз, ни боравак. Аеродром је прошле године имао око 600.000 путника.

Јахић подсећа да је још за време Аустроугарске овде пронађено лежиште камене соли и њено излучивање се радило тако што се у лежиште сипала вода која раствори ову со и онда се пумпама вади из земље.

– Али тим дуготрајним неумереним вађењем град је изгубио статику, због слегања терена поједине зграде су порушене или накривљене. На неким местима Тузла се слегла и до 17 метара. Пре десетак година заустављена је експлоатација соли у лежишту испод града. Пронађено је ново лежиште соли ван Тузле, према планини Мајевици, где се на исти начин ради експлоатација, с тим што је то друкчије на планинском шумовитом терену. Није, дакле, нестала тузланска со – објашњава Един Јахић.

За туристе у Тузли има смештаја, цене у приватном су од 10 до 20 евра по особи, апартмани од 25 до 30 евра дневно, а хотелски полупансион од 40 до 50 евра. Јефтин је улаз на језера, ту су повољне цене хране и пића, а може се и своје унети. Људи су гостопримљиви и предусретљиви.Тузла се посебно поноси својим уметницима. Овде је спомен-соба књижевника Меше Селимовића и атеље некадашњег сликара Исмета Мујезиновића, Меша и Исмет имају заједнички споменик у центру Тузле. У граду је и Међународна галерија портрета са вредним фондом уметничких дела.

Рај и за сладокусце

Има неколико џамија у Тузли, овде се обнавља позната Пољска џамија из 16.века. Занимљиво је да су ту у кругу од 500 метара здања четири вере: ова џамија, православна Црква Успења Пресвете Богородице висока око 35 метара која је национални споменик БиХ, затим јеврејска синагога, као и католички клостер (школски центар).

Причали смо овде и с гостима из иностранства. Из енглеског града Бирмингема дошли су супружници Борјана и Теофил Кубураш, она из Бугарске, он Босанац, срели смо их у хотелу ”Мирис дуња 88”. Кажу да су свет пропутовали, били на многим морима и окенима, а ова слана језера су друкчија од свих вода у којима су се купали. – Осим Мртвог мора, ово су најсланија језера. Пријатна и чиста је вода, људи су веома љубазни у трговинама, кафанама, на улицама, има шта да се види, није ни скупо. Ово је драгуљ какав Босна нема. Већ смо преко интернета препоручили пријатељима да дођу овде – рекли су нам.

За сладокусце овде су сјајни ћевапи (”петица”, ”седмица” или ”десетка” у пола лепиње), прихватљивих цена (већа порција и за 2,5 евра). Донер кебаб (гирос) продају за два евра, хамбургер и за евро и по. Укусни су и други босански специјалитети: од бегове чорбе, босанског лонца, сирнице, преко соган долме, хаџијског ћевапа, врхунске јагњетине до слаткиша: (х)урмашица, баклава, туфахија…

Памте Броза

Сећање на Јосипа Броза Тита још је живо у Тузли. Главна улица и сада је Маршала Тита, у галерији портрета је десетине слика и скулптура са његовим ликом, а у једном од паркова је велики споменик Титу, који је ту окружен бистама народних хероја овог краја. Све се то овде чува, и мада има и оних који Титово доба не памте по добром, преовладава став да сећања на Броза треба сачувати.

Дуговечне везе Ужица и Тузле

Блиске везе два града, једног у западној Србији, другог у источној Босни, одавно постоје. Биле су чврсте у заједничкој држави, потом слабије, да би се та ужичко-тузланска прича у ово доба поново развијала. Градоначелник Тузле Јасмин Имамовић рекао нам је да је са Ужицем у новије време обновљена вишедеценијска сарадња, на обострану корист, уз учешће у заједничким пројектима. Уприличени су и сусрети два градоначелника, тузланског Имамовића и ужичког Тихомира Петковића. Заједнички је и прекогранични пројекат ”NeoLife” који се финансира из европских фондова: Тузла има занимљив археолошки парк сојеница у комплексу сланих језера, а Ужичани користе тузланско искуство и слично такво неолитско насеље праве на археолошком локалитету у близини Стапарске бање.

(објављено у ”Политикином” додатку ”Магазин”, аутор текста Бранко Пејовић)